РЕФОРМАТОРСТВО И МОДЕРНИЗАМ

Модернисти желе да се потврде, да реализују своја знања, а уствари желе да насите своју гордост кроз нова "открића" у богословљу, да са себе збаце јарам послушности и вере, да постану нови "пророци", да пређу границу коју су поставили Свети Оци...

Питање:

Поштовани, у Христу драги оче Рафаиле, благословите!

ПРИЧЕСТ, ПРИЧЕШЋЕ, ЕВХАРИСТИЈА

(грч: Θεία Ευχαριστία, Κοινωνία), Света Тајна вхаристије, у ужем смислу, у Цркви, означава молитву захвалницу пре освећења хлеба и вина у току Литургије, а у ширем смислу, означава Свету Тајну Причешћа, без које је Хришћанство непојмљиво. Свети Оци ране Цркве, сматрали су Евхаристију најважнијим делом и врхунцем Црквеног сабрања, јер она даје јединство, значење и смисао свим чиновима Литургије, одн. богослужења уопште.

Драга моја децо, уз помоћ Божију ушли смо у Четрдесетницу. На црквеном језику тако се назива света и велика Четрдесетница.

МИСИОНАРСКА ПИСМА

86. Писмо

 - Занатлији Паји Ћ.: О исповести-

Поводом вести да се у Руској Православној Цркви припрема нацрт документа о реформи богослужбеног (црквенословенског) језика и најновијих догађања везаних за новотарску литургију одслужену у Москви 24. јула 2016. године у част јубилеја митроп. Илариона, -  подсећамо наше цењене посетиоце на текст „Просветитељи Руске Православне Цркве о богослужбенoј реформацији“, који смо објавили 28.1.2011. године.

Уредништво

+++

Његова Светост Патријарх Тихон о неприхватљивости новоувођења у црквено-богослужбеној пракси

Порука Његове Светости Патријарха Тихона 4. / 17. новембра 1921. архипастирима и пастирима Руске православне цркве 

Видљиви резултати реформаторства у СПЦ

Екуменистички олтар храма Св. Луке, Царина, Смедерево, у Епархији браничевској, без иконостаса и фресака, упоредо са олтарима других јереси. Разлика је само у броју столица.

Фотографије с лева на десно: 1. Лутерански олтар; 2. Екуменистички олтар у Смедереву; 3. Римокатолички олтар; 4. Баптистички олтар;

Поводом књиге јеромонаха Александра (Гољицина): "Et Introbio Ad Altare Dei / The Mystagogy of Dionysius Areopagita, With Special Reference To Its Predecessors In the Eastern Christian Thought” Analecta Vlatadon, Thessaloniki, 1994.)

Још као млади свештеник, а касније бискуп и кардинал, један од најзначајнијих теолога у новијој историји Ватикана, човек који је био „десна рука” папе Ивана Павла II у области догматике, челник групе аутора званичног катихизиса, Јозеф Рацингер се озбиљно бавио питањем „литургијске обнове”. Написао је и низ текстова и књига на ту тему, од којих је свакако најзначајнија „Дух Литургије” (The Spirit of the Liturgy, Ignatius Press, San Francisco, 2000. године). Трудићемо се да овде изнесемо његове најзначајније ставове тим поводом.

Дмитриј Пучкин

ПИСМО РУСКОГ РИМОКАТОЛИКА ЧАСОПИСУ „ПРАВОСЛАВНА БЕСЕДА“