Беседа на Лазареву суботу

Лазарева субота – крај Великог поста, празник Уласка Господњег у Јерусалим – улазак у нашу Страсну седмицу. После Лазаревог васкрсења, данашњи празник уводи нас у Страсне дане.

 У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас празнујемо Сретење. Ко се то срео са ким? Срео се човек са Богом. То је најчудеснији догађај у овоме свету. Као што је некада сам Апостол Тома посумњао у Васкрсење Господа Христа: „Нећу веровати док не метнем руке своје у ребра Његова“[1]. Господ је задовољио ту безазлену жељу Свога Ученика и Свога Апостола, и јавио му се, да би збиља метнуо руку своју у ребра Спасова. И потврдио је на најочигледнији начин оно што ми сви желимо, оно што ми сви чекамо – то је победа над смрћу, Васкрсење из мртвих.

25. јануар / 7. фебруар - дан сећања на једног од великих оптинских стараца, Преподобног Анатолија (Зерцалова) Старијег (1824-1894). Господ је то тако мудро уредио да су сви оптински преподобни били ученици стараца, а потом и сами постали учитељи. Пренели су штафету старчества, тако да ово блажено чудо није престајало у Оптини више од стотину година: од 1829. године, када је овде стигао старац Лав, до затварања манастира 1923. године и окончања мученичког подвига год. 30-их година Преподобног Никонa и Преподобног Исакија II.

"Наредбом да носимо „брњице“ у цркви,

приморавају нас да хулимо свете иконе"

Архимандрит Сава Светогорац

Возљубљена браћо и сестре! Данас, када славимо спомен на Свете Оце VII Васељенског Сабора, сећамо се шта су свете иконе. У суштини, иконе су прозор у небо. Кроз свете иконе хришћанин може видети Царство Божије.

Бојим се да говорим и да заплићем језиком о овом страшном предању о Спаситељу, јер је заиста застрашујуће говорити о томе. Наш Господ је данас предан у руке грешника. Ради чега се предаје Он, Свет и Безгрешни Владика? Јер, ни у чему не сагрешивши, данас се предаје.

„Ево Ја ћу послати к вама Илију пророка

пре него што дође велики и страшни Дан Господњи”.

(Малахија 4,56).