Овај посебан дан, посвећен Пресветој Богородици, појавио се у црквеном календару након чудесног ослобођења Цариграда од непријатељске опсаде 626. године.

Ово није био једини случај да га је Богородица, молитвама становника града, спасила од освајача. Стога се у Цариграду укоренио обичај да се једном годишње окупљају у чувеној Влахернској цркви (у коју су мештани долазили да се моле у ​​тешке дане) и благодарили Богородици на њеној милости и заштити.

Постепено се овај искључиво византијски празник проширио по целој Православној Цркви. И више од десет векова слави се Похвала Богородице у петој недељи Великог поста. То је због чињенице да се, према предању, управо на пету суботу по Педесетници догодило чудесно спасење града, што је означило почетак традиције.

Какве везе има овај празник са нама данас?

У кондаку Богородици, писаном у част избављења Цариграда 626. године, пева се: «яко имущая державу непобедимую, от всяких нас бед свободи» („имајући силу непобедиву, ослободи нас од сваке невоље“).

Наравно, долазећи у цркву на данашњи дан, савремени верници се сећају не само оних далеких догађаја – тешко је искрено захвалити за нешто што се зна само из неколико редова из књиге. Али у животу сваког верника постоје тренуци када се ми обратимо Богородици с каквом својом жалошћу и добијемо олакшање, осетимо учешће Мајке Божије у сопственом животу. Свако има за шта да Јој захвали.

И сви заједно јој благодаримо што се Она удостојила да постане Мајка Господа нашег Исуса Христа.