"Православни" и римокатолици су се састали да би „подстицали међусобно разумевање и поверење, који су неопходни услови за помирење“.

18 представника Римокатоличке „цркве“ и представници десет Православних Цркава (Цариградска патријаршија, Александријска патријаршија, Јерусалимска патријаршија, Румунска патријаршија, Грузијска патријаршија, Кипарска, Грчка, Пољска  и Албанска црква и Црква Чешке и Словачке) размотрили су докуменат који је припремио Координациони комитет на састанцима у Бозеу (Италија 2018. и 2019.) и Ретимну (Крит 2022.).

Прво читање овог текста изазвало је „многе амандмане и измене, које је спровела комисија за израду нацрта састављена од три православна и три римокатоличка члана“.

Текст је ревидиран и исправљена верзија представљена на пленарном састанку, где је, након детаљне расправе, постигнута сагласност о овом документу. Под називом „Саборност и првенство у другом миленијуму и данас“.

Међутим, делегација Грузијске патријаршије изразила је неслагање са неким тачкама већ измењеног документа.

Сусрет римокатоличких и православних теолога био је посвећен „синодалности и примату на Истоку и Западу у другом миленијуму“. Према писању медија, стране су „дале заједничко читање ове приче и пружиле једна другој прилику за широку дискусију у циљу промовисања међусобног разумевања и поверења, који су неопходни услови за помирење на почетку трећег миленијума“.

У закључку документа, који је Комисија одобрила, наводи се да је „међузависност саборности и првенства основно начело у животу Цркве“ и да то начело „треба да се примени како би се задовољиле потребе и захтеви Цркве у наше време“.

Поред тога, чланови Комисије су приметили да је „известан неспоразум” изазвала следећа теза документа: „Жалбе по дисциплинским питањима су такође достављане на разматрање Цариградским и другим саборима“.

Као резултат тога, Комисија је дошла до закључка да горњи ред треба читати у светлу 9. канона Четвртог Васељенског Сабора:

„Ако епископ, или клирик, има незадовољство против митрополита области - нека се обрати или егзарху велике области, или престолу царствујућег Константинопоља, и нека му се суди пред њим“.