Код нас, а поготово у Русији, постоје фамозна тумачења речи Светог Апостола Павла о "ономе који сада задржава" (Катехон) појаву Антихриста. Једни кажу да је то руски цар, други да је то Русија (присталица те "теорије" је, иначе, и Александар Дугин). Наравно, ништа од тога није тачно, јер у време када је Свети Апостол Павле говорио о томе, није било ни руске државе ни руског цара. У наставку доносимо расуђивање о тој теми Александра Вознесењског, које завређује пажњу и препоручујемо га на читање...

Уредништво

 + + +

Све је речено савршено тачно. Ако говоримо о „оном који задржава” (το κατεχων), онда се не поставља само питање „ко је тај који задржава?”, већ и питање „кога здржава?”

„Јер тајна безакоња је већ дејствује, док се не уклони онај који сада задржава и тада ће се открити онај безаконик, кога ће Господ Исус убити духом уста својим и уништити доласком присуства Својега“.

Шта може да спречи долазак Антихриста у свет? Држава (зар се за сатану не каже да је он кнез овога света?). Нација или народ? Како било који народ може да задржи долазак Антихриста? Онога који ће свима ударити у лице? Да ли се Антихрист заиста плаши тога?

Много је очигледније да се Антихрист као концентрација зла може обуздати само благодаћу Божијом и људском светошћу. Овде функционише исти принцип који налазимо у вези са Содомом и Гомором, када се каже да због извесног броја праведника град неће бити уништен упркос обиљу грешника: Авраам рече: Да се ​​не разгневи Господ, шта ћу још једном рећи: можда ће тамо бити десет (праведника)? Он је рекао: Нећу уништити због десет.

Земља је створена као место где ће људи постићи светост. Ако човечанство престане да тежи Богу и не достигне одређену критичну масу оних који су за циљ свог живота поставили служење Богу (не речима, већ делима), онда ова Земља постаје бесмислена у очима Божијим и подложна је уништење као пребивалиште греха и злобе. Баш као што је било са Содомом.

Зато ће они који говоре да Русија може постати Катехон бити у праву само ако Руска Православна Црква постане светионик за свет, а руски народ се обрати Богу. Нажалост, сада се још мање Руса из године у годину назива православцима (захваљујући нашем патријарху на мудрој политици Цркве). Огромни токови абортуса, и, заправо, убистава невине деце. Да не помињем друге, мање, али прилично обилне пороке распрострањене у друштву. Да ли то заиста доприноси развоју светости у друштву и служи као разлог за обуздавање Антихриста? Без промене начина живота (а то се зове покајање), Русија не изгледа тако одвратно као Европа, у којој је хришћанство потиснуто, али о некој посебној мисији народа не треба ни говорити. У супротном, говорници ће једноставно изгледати као атеисти који верују да се Антихрист може зауставити световним методама, а не светошћу и благодаћу.

Истовремено, можемо чути да је Свети Јован Златоусти, на пример, веровао да је Римско царство „онај који задржава“. Прво, као што видимо, погрешио је јер... Римско царство је нестало, а Антихрист никада није дошао. Друго, треба да схватите да је у периоду Златоуста (4. век) постојала концепција да наводно није постојао посебан живот ван царства. Стога се распад царства, који је у том тренутку хришћанство учинио државном религијом, Светитељу изгледао као владавина хаоса (јер је империја изграђена првенствено на законима и реду и уз подршку силе), а тема хаос му се очигледно чинила као елемент Антихриста. Међутим, као што видимо, сви ови покушаји да се идеја Катехона повеже са државама су храбро пропали.

Људи који кажу да је Катехон држава Русија – безумствују и противрече апостолском тексту: уосталом, каже се да је од првих векова већ на делу тајна безакоња, али од првог века долазак Антихрист је спутавао овај Катехон. Наравно, Русија није постојала у првом веку, ма колико безумствовали неки фанатици који то тврде (да је Русија „онај који сада задржава“ – нап. „Борба за веру“).